Praznina
Izasao sam na ulicu, gledao mesecevo lice, rekao mu "ti si mrtav covek", obratio mi se osmehom, rekao je "ti si mrtav, mrtav si picko, nemas osecaj za zivot, sve gledas pogresno". Svoim sjajem mi je pokazao put, pogledao sam ga, opet se smesio, krenuo sam putem mesecevog sjaja, kao da mi je pokazao prazninu moje duse. Na ulici nije bilo nikog, prosao sam pored govornice, ucinolo mi se da zvoni telefon, iskulirao sam, nastavio put mesecevog sjaja, sve je bilo prazno. Zapalio sam cigaretu, i rekao ne treba mi bolje, sasvim mi je dovoljno sto sam, sam sa sobom, a i to je nekad previse. Cula se sirena kamiona, zaustavljao se, spustio je prozor, i pitao me, "Decko, jel ovo put za raj?", pomalo me je uplasio, i zamolio sam da ponovi pitanje, isto me je pitao, " Izvinite gospodine, ali na sta konkretno mislite?", pitao sam, "Na hotel raj, rekli su mi da je ovde negde", uf, sva sreca, prosla me je neka cudna jeza, drhtale su mi ruke, "Ne znam stvarno, al ovuda izbijate na glavni put", rekao je hvala, ja dovidjenja. Pogledao sam na sat, i htedoh nesto da kazem mesecu, kad pogledam na drugu stranu, a tamo covek u zelenom kaputu, pustene brade, na glavi je imao zimsku kapu, na nogama zimske cipele. Pomislio sam, eto, jos jedna budala kojoj je dosadno pa seta bez razloga u kasne sate. Krenuo sam ka njemu, kad sam prisao, pogledao u facu, licio je na nekog seriskog ubicu, "Dobro vece, lepa noc, a?" pitao sam, "Jeste, lepa je, bas je prava prolecna noc, izvini jel imas cigaru?". Dadoh mu cigaretu, i upustih se u pricu sa njim, pricali smo o satelitima, drugoj dimenziji, reinkarnaciji, duhovima... Pogledao me je cudno, kao da me reze pogledom, i pitao me, "Pijes, pijes alkohol?", odgovorio sam mu da pijem i da ne razumem sto me to od jednom pita, rekao je, da to nije zdravo, i vratili smo se na price o duhovima, utvarama i drugim ne ljudima. pogledah u mesec, kao da je rekao da je vreme da krenem, pozdravio sam se sa tipom, ostavio mu par cigareta, i krenuo... Uz razmisljanje o praznini, dosao sam do kuce, i shvatio, da nekad kad ne zelis nikoga pored sebe, i kad mislis da je sve prazan prostor, mozes da sretnes nekog ko moze da ostavi dobar utisak na tebe. pogledao na gore, mesec mi se opet nasmejao, a ovog puta i namignuo, i polako je tonuo u dan. Usao sam u kucu, legao u krevet, pusio Bob Dylan-a, i utonuo u dubok san...
Izasao sam na ulicu, gledao mesecevo lice, rekao mu "ti si mrtav covek", obratio mi se osmehom, rekao je "ti si mrtav, mrtav si picko, nemas osecaj za zivot, sve gledas pogresno". Svoim sjajem mi je pokazao put, pogledao sam ga, opet se smesio, krenuo sam putem mesecevog sjaja, kao da mi je pokazao prazninu moje duse. Na ulici nije bilo nikog, prosao sam pored govornice, ucinolo mi se da zvoni telefon, iskulirao sam, nastavio put mesecevog sjaja, sve je bilo prazno. Zapalio sam cigaretu, i rekao ne treba mi bolje, sasvim mi je dovoljno sto sam, sam sa sobom, a i to je nekad previse. Cula se sirena kamiona, zaustavljao se, spustio je prozor, i pitao me, "Decko, jel ovo put za raj?", pomalo me je uplasio, i zamolio sam da ponovi pitanje, isto me je pitao, " Izvinite gospodine, ali na sta konkretno mislite?", pitao sam, "Na hotel raj, rekli su mi da je ovde negde", uf, sva sreca, prosla me je neka cudna jeza, drhtale su mi ruke, "Ne znam stvarno, al ovuda izbijate na glavni put", rekao je hvala, ja dovidjenja. Pogledao sam na sat, i htedoh nesto da kazem mesecu, kad pogledam na drugu stranu, a tamo covek u zelenom kaputu, pustene brade, na glavi je imao zimsku kapu, na nogama zimske cipele. Pomislio sam, eto, jos jedna budala kojoj je dosadno pa seta bez razloga u kasne sate. Krenuo sam ka njemu, kad sam prisao, pogledao u facu, licio je na nekog seriskog ubicu, "Dobro vece, lepa noc, a?" pitao sam, "Jeste, lepa je, bas je prava prolecna noc, izvini jel imas cigaru?". Dadoh mu cigaretu, i upustih se u pricu sa njim, pricali smo o satelitima, drugoj dimenziji, reinkarnaciji, duhovima... Pogledao me je cudno, kao da me reze pogledom, i pitao me, "Pijes, pijes alkohol?", odgovorio sam mu da pijem i da ne razumem sto me to od jednom pita, rekao je, da to nije zdravo, i vratili smo se na price o duhovima, utvarama i drugim ne ljudima. pogledah u mesec, kao da je rekao da je vreme da krenem, pozdravio sam se sa tipom, ostavio mu par cigareta, i krenuo... Uz razmisljanje o praznini, dosao sam do kuce, i shvatio, da nekad kad ne zelis nikoga pored sebe, i kad mislis da je sve prazan prostor, mozes da sretnes nekog ko moze da ostavi dobar utisak na tebe. pogledao na gore, mesec mi se opet nasmejao, a ovog puta i namignuo, i polako je tonuo u dan. Usao sam u kucu, legao u krevet, pusio Bob Dylan-a, i utonuo u dubok san...
